HOME | INFO | KONTAKT   
  TUŠKE PRIČE I DIO
 07/02/2008  autor:

   STARO BRIŠI, NOVO PIŠI
Napučila se nešto Balja Butova na komšinicu Sebiju. Viđela je đe ide dzadom pa je stade zvati:- Hodi, da ti dvije rečem!Vidi Sebija zlu uru, ali se u zadnji čas snađe:- Viđi, Balja, to tvoje srce nešto slabo cuka, a ja ovo moje da ne zamaram. Nemoj da mi pričaš stare priče I Staro briši, novo piši!


OŠTETILA NAMAZ
Došla Buljka Sadikova da predani kod Pašane Selmanove. Obradovala se Paša mladoj komšinici iz roda pa joj ugađa sto bolje može i umije. Te ispeči kafu, prinosi gurabija i šurupa. Pa opet ispeči kafu. Priči o starome komšiluku nikad kraja. Te kako se pazili, te kako su se poštovali, slagali ka jedna porodica.
Dođe vakat da se klanja ićindija. Uzeše abdes'. Pašana da postima Buljku dade joj svoju sedzadu da klanja. Za sebe će izvući nešto iz kalupa haljina. Kad šejtan umješa svoje prste, ispade da je to vehta dekoltača sa rupom na leđima. Krene Pašana da _uči sure, ali joj oči sve trče na onu rupu. Stade razmišljati: kako će zakrpu da stavi, od kakve robe te ovako, te onako. Nekoliko puta je promijenila misao Utoliko Buljka preda selam, pa se okrenu put stare komšinice I zapita je, čudeci se:
- Sto to činiš, rad' Boga? Pašana se na to trže zboreći:
- Ah, ojađena dekoltača, naljet je bilo. Zagovorih se oko rupe te oštetih namaz. Dako me dragi Alah oprosti.


RODITELJSKA KLETVA

Kada Suljova je živjela u Skadru, kod unuka po kćeri, Biša Merinoga.Njeni sinovi Mujo i Medo su otišli u Tursku sa askerima i godinama od njih nije bilo ni jave ni glasa. Brižna majka, uprkos tome, nije gubila nadu. Čuvala je za svakoga od jih po dobri čilim i sedzadu. Nikome nije davala da ih dira. Ali starost je činila svoje. Počeo je vid da je izdaje i noge da je podaju. Kada je predano nastavila da slaže darove za sinove pipanjem je provjeravala jesu li na svom mjestu. Mnogobrojni ukućani, rodbina i komšije su svakodnevno, sa velikom pažnjom, slušali njene priče o Muju i Medu i divili se toj velikoj nadi da će se konačno sresti.
No, jednoga dana Kada otkad se probudila, riječ nije prozborila. Nije pomogla ni upomo navaljivanje ukućana. Iz njenog grla ni piska nije izlazilo. Na kraju pozvažše Biša sa pazara. Kad je unuk upita da mu reče što joj je, ona ga pogleda i odgovori: ·'Nema nade, vidu! Nete se vrćati. Ja sam se izbavila. Za zdravlje sina Merinoga mene je imao ko da dzevabi. Ako Mujo i Medo nisu mogli da se jave, neka im je Bogom prosto. Duša im dzenetovala. A ako su mogli, a nisu, teške dane doečkali. Još gore obršili." Ovo su: zadnje Kadine riječi. Živjela je još nekoliko dana odbijajući hranu.
Bišo Merin je poslije nekoliko godina pronašao dajka Muja kako nadzire radove na izgradnji mosta blizu Jedrena. Bio je oženjen Turkinjom,imao je s njom kćer bolesnu od jektike. Ona je ubrzo i umrla. Od dajka Meda, bez obzira na sve pokušaje da ga nađe nije ostalo ni traga.
Ne kaže za dzabe narod da je roditeljska kletva najteža.


Atvija Kerović

   © šeher - tuzi 2006 | Hosted by: AmaxHost.com | design & programing by: amaxstudio