HOME | INFO | KONTAKT   
  MEVLUD OD SALIHA GAŠEVIĆA
 18/11/2006  autor:

(četvrto izdanje-1981. godina Titograd,Izdavač Mešihat Islamske zajednice SRCG)
FEDAILI MEVLUDI ŠERIF

Od Allaha koji traži pomoći,
neka Mevlud Pejgamberu prouči.

U dzenetu koji traži hurija,
kad se Mevlud uči neka posluša.

Za dzehenem koji misli i briži,
kad se uči Mevlud neka ne bježi.

Promislite ovaj svijet hoće proć,
na mahšer nam i na sirat valja doć-

Havza piti u dzenetu ko traži,
nek u srcu salavate zadrži.

Essalatu vesselamu alejke,ja Resulallah!

MEVLIDUN NEBIJJI SALLALLAHU ALEJHI VE SELLAM

Sprva vazda spominjati svog Boga,
u posvlovim' to je vadzib na roba.

Boga dragog ko spominje sidkile,
Allah njemu olakšaće poslove.

Kada bude Božje ime najprije,
neće izać ružan poso poslije.

Na čas svaki "Allah,Allah" vikati,
Bog će nama vazda poso lakšati.

Halis srcem ko Allaha spominje
odmah od njeg svaki đunah otpane.

Božje ime ko spominjat nauči,
on kod Boga svaki murad dokuči.

Hodi slatko svi da Allah vičemo,
od radosti mi da aškom plačemo.

Bog je jedan u to šuphe nemamo,
za vazda je,na to iman imamo.

Aršu Kursu sahibija Bog dragi.
iz nemanja ovaj svijet On stvori.

Koji žudi da ga vatra ne prži,
nek u srcu salavate on drži.

Essalatu vesselamu alejke,ja Habiballah!

Dragi moji što ću vama ja rijet,
poslušajte,to je jedan vasijjet.

Ko posluša što ću njemu besjedit,
njemu duša mirisala u dzennet!

Da Bog njemu svako dobro pokloni,
ko god mi se hajir-dovom nakloni!

P ako hoće ovu dovu da uči,
musannifu nek Fatihu prouči!

(Za musannifovu dušu:El-Fatiha)!

Dragi Allah kako stvori Adema,
s njim okiti ovaj dio alema.

Sedzdu njemu učiniše meleći,
a Bog dragi pokloni mu pomoći.

Svog habiba na čelo mu nur dade
i taj nur mu jedan zeman ostade.

Na Havvu ga potle Allah prenese,
Šit se rodi pa ga na njeg prenese.

Dođe Ibrahim i Ismail na dunja,
oduliće,da kazujem drugo ja.

Kad se rodi rob u Boga najbolji,
nur je njegov pa se njemu prikloni.

Koji traži da ga vatra ne gori,
neka srce salavatom otvori!

Essalatu vesselamu alejke,ja Resulallah.

On je soja golemoga i traga,
on najljepši i njabolji kod Boga!

Odabro je njega Allah svakako,
ali ko on nije osto baš niko!

Bog stvorio Muhammeda najprije,
Pejgamber se on rodio najpotlje.

On je poslat da naputi svakoga,
njegovo je svošto makbul kod Boga.

Koji traži da ga vatra ne gori,
neka srcem salavate govori!

Essalatu vesselamu alejke,ja Resulallah!

ROĐENJE PEJGAMBEROVO

Majka našeg Pejgambera Amina,
ona sedef rodi zrno bisera.

Kad je bila snjim Amina hamila,
alameta mnogo jeste viđela.

Otac našeg Pejgambera Abdullah--
odabro je milosnika hak-Allah.

Kad približi vakat da se on rodi,
svako dobro na vi svijet dohodi.

Rebiul-evvel vakat bješe proljeće,
ponedeljak noć dvanesta doleće.

Kad je majka Muhammeda rodila,
kazala je da je čudo viđela:

"Ko svjetlica iz kuće nam poleće,
nur od njega do nebesa odleće.

Na hevaju melek dušek prostrije,
iz dzenneta po imenu sundus je.

Tri bajraka razapeta viđoh ja,
poslušajte što govorim vama ja:

Na magribu,na mašriku dva ajan,
treći bajrak baš od Ćabe na tavan.

Odmah znadoh gdje je on rob najbolji,
dragom Bogu od svakoga najmili.

Melaića mnogo sađe sa neba,
okruži se naša kuća ko Ćaba.

Rastupi se duvar,a ja pogledah,
pokraj sebe mnogo čuda ugledah.

Iz dzenneta tri hurije dođoše,
Muhammeda svakojako hvališe.

-Blago tebi sretna majko!-zboriše,
a pohvalom mog sina spominjaše.

-Nikad nije majka vakog rodila,
blago tebi što si njega nosila!-

A kad dođe vakat da se porodim,
ono dobro što će doći da vidim,

bješe žeđa meni došla do duše,
jedan bardak šerbeta mi dadoše,

studenije od snijega i bjelje,
slađe bješe od šerbeta i ljepše.

I to šerbe što dadoše kad popih,
cijela se ja u nuru utopih.

Utopih se ja u nuru svakako,
a za sebe ja neznadoh nikako.

Prihvati me jedna ptica bijela,
opet meni dođe snaga cijela.

(Ovdje treba ustati na noge)

I rodi se car od dina onaj čas,
a u nuru utopi se svijet vas.

Vi salavat donesite na njega,
steći ćete nimet-dzennet kod Boga.

Dobro li je salavate donosit
i suzama svoje oči orosit.

Koji želi da mu vatra ne udi,
neka srce salavatom probudi.

Essalatu vesselamu alejke,ja Resulallah!

Sve stvoreno učini se veselo,
briga ode,život dođe nanovo.

Na svijetu progovori stvar svaka,
Devletliji svašto reče:"Merhaba"!

Merhaba ti ,car veliki merhaba!
Merhaba ti,znanja izvor,merhaba.

Merhaba,ej,svako moli od tebe!
Merhaba,ej, Božja milost na tebe!

Merhaba,ej,živu život,merhaba!
Merhaba,ej,muki last si,merhaba!

Za griješnike,mučenike ummeta,
moliš,tražiš Božijega rahmeta.

Na svijetu ti si rahmet,merhaba,
za griješnike ti se moliš,merhaba!

Ti si svijetlosvom ummetu veliko,
i u muci mnogome si pomogo.

Mučenome pomagalac vazda si
i dragoga sačuvati rada si.

Na srčanu ranu svaku vidiš ti,
na svijetu što god ima car si ti.

Koji traži da ga vatra ne gori,
neka srce salavatom napuni!

Essalatu vesselamu alejke,ja Resulallah!

Kad se rodi oni božji milosnik,
Bog je njemu vazda bio pomoćnik.

Melaiki bješe memnun odviše:
od veselja i nebesa igraše.

Amina se u tom času izgubi,
malo zatim opet bude pri sebi.

Pa pogleda kad hurija nema tu,
a Muhammed Allahu se moli tu.

Prema Ćabi i čošetu bijaše,
dragom Bogu sve on sedzdu činjaše.

Sedzdu čini a jezikom zboraše,
a šehadet prst u njega micaše.

Primakoh se pa poslušah šta veli,
za ummet se dragom Bogu on moli:

"Dragi Bože,pokloni mi ti ummet,
nemoj na njih Ti bacati ukubet."

U djetinstvu on je isko ummetu,
u starosti naklanjaj se sunetu.

Za nas moli kad je bio dijete-
mi griješni terk činimo sunete.

Koji traži da ga vatra ne kosi,
neka srcem salavate donosi.

Essalatu vesselamu alejke,ja Resulallah!

U Mekki su prvi ljudi vidjeli,
onu noć su Ćabu tavaf činili.

Kad je Majka Muahammeda rodila,
pozdravo je Ćaba sedzdu činila,

od veselja do zemlje se sagnula
i natrag se bez zijana vratila.

Reče Ćaba:"Evo sreće svakake,
svijetsko se sunce rodi noćaske".

Ćoša ćoši sve od Čabe govori:
"Evo noćas rob se rodi najbolji.

Njegov ummet goli,bosi polazit,
sa tazimom hoće mene obilazit.

od kipova i ćufura opaćit
i iz mene nevjerništvo izbacit."

Pejgamberski tadz na glavu nataknu,
a da u din zove vrjeme primaknu.

Prikuči mu četeresta godina,
odkako je njega majka rodila.

Poče njemu Božji Kuran silazit
a da u din zove,emer dolazit,

u njega se svako čudo nalazit,
u iman mu velki svijet dolazit.

Od njeg sjene nije bilo na zemlji,
jer od nura vas bijaše bezbelli.

Više glave mubarek mu bijaše,
od oblaka jedno parče stajaše.

Kud god resul naš,Muhammed iđaše-
vazda oblak više glave imaše.

Od svjetlosti biser zuba njegovih,
u ponoći iglu naći moga si.

Misk i amber miris odmah udari,
kad mu kosu koji vjetar dofati.

Ko ružica znoj od njega miriso,
mirisaše kud god on bi otišao.

Plod je dala hurma čim je usadi-
mivu jede od nje mnogo čeljadi.

Koji traži da ga vatra ne gori,
neka srce salavatom napuni!

Essalatu vesselamu alejke,ja Resulallah!

MIRADZUN-NEBIJJI SALLALLAHU ALEJHI VE SELLEM

Hodi amo koji žudi i želi,
da je ašik i sam sebe što veli!

Slušaj miradz Pejgamberski golemi,
za ašikluk tebi srce što gori.

Ponedeljak večer dođe jedan glas-
noć je blaga a hajirli baš za nas.

Oni što su s njime Božje pomoći,
Ummihani ode kući ponoći.

Muhammedu dobar tazim kod Boga,
Dzebrailu emer dođe od Boga:

"Kat haljina iz dzenneta prifati
i buraka najboljega ufati.

Mome milom Muhammedu odvedi,
Mene i Arš on da vidi,dovedi".

Pa Dzebrail po emeru otiđe,
mnogi burak pasijaše on viđe.

Među njima jedan burak plakaše:
niti jede niti pije-gledaše.

Dzebrail ga pita:"Zašto plačeš?
Zašto i ti ko družina ne jedeš"?

A burak mu odgovara prejasno:
"Odavno je moje srce žalosno.

Od kako sam ja ovako proplako,
na hiljade godina je proteklo.

Iznenada ja sam čuo jedan glas,
sa koju sam stranu ,ne znam ni danas:

-Muhammede!neko zovnu imenom,
zaljubih se sa ljubavlju srčanom.

Moje srce otada se raskipi
tog Božijeg Milosnika da vidi.

Ja otada ništa neznam za sebe ,
ko da dzennet vas ja nosim na sebe.

Ja iako u dzennetu sad stojim,
dolazimi ko u vatri da gorim.

Ako počem Muhammeda ne vidim,
od života svojega se prolazim."

A Dzebrail njemu reče polako:
"Tvoju žalost olakšaću sad lako.

Šta ko želi ono hoće dočekat,
samo treba nekoliko pričekat."

Sa burakom iz dzenneta poletje,
Pejgamberu Muhammedu doletje,

pa Dzebrail govori mu isprva:
Od Boga je tebi selam i stima.

Tebi noćas zapovjed je da ideš,
Boga dragog,Arš i dzennet da vidiš.

Da idemo,hajd polazi Mustafa,
jer izgleda tebe Ashabi-Safa.

Evo tebi da uzjašeš buraka,
Vrata su se otvorila dzennetska.

Božji rahmet prosipa se na svijet,
tvoj dolazak svako želi baš vidjet."

Tadz na glavu metnu Božji milosnik,
U svačem je Allah njemu pomoćnik.

Dzebraila on naprijed propusti,
a buraka ode za njim jahati.

Za čas jedan on na Kudus doleće,
pejgamberske duše mnoge on nađe.

Od duša mu bila stima golema,
po emeru znali su ga imama.

Dva rekata namaza su klanjali,
a svakako Muhammeda stimali.

Onu noć je mnogo čudo hodio,
Arš i dzennet,te nebesa vidio.

Do svog mjesta Dzebrail ga dovede,
po emeru dragog Boga ostade.

A Muhammed resul njemu govori:
"Što gariba mene ovdje ostavi?

Ne znam puta kuda hoću hoditi,
Boga dragog puno želim vidjeti".

Dzebrail mu reče:"Hajde slobodno!
Porad tebe sve je ovo stvoreno.

Dragom Bogu ti si mio i habib,
nemoj mislit da si ovdje ti garib!

Dolje hodit ja ne smijem od Boga,
ovdje ostat emer mi je od Njega.

Ako zarru jednu dalje iskročim,
treba potle ja u vatru da gorim.

Kod Boga si od svakoga najbolji,
svaki mahluk s tobom Bog sve moli".

Devletlija Dzebrailu govori:
"Ti ostani da te vatra ne gori.

Kad je tako,nemoj dalje hoditi,
ako bude vatra-ja ću goriti.

Pa mu reče:"Ti sa mjesta ne idi!
Ko ju ašku on tu vatru ne vidi.

U mene je ašk odvazda naputać,
a u svemu dragi Allah pomagać.

Ko ju ašku ne broji ga svakako!
Glavu dati-to je njemu baš lako."

Koji traži da ga vatra ne prži,
nek u srcu salavate zadrži!

Essalatu vesselamu alejke,ja Resulallah!

S Dzebrailom hala zboraše kelam,
Refref dođe,pred njim naziva selam.

Uze cara svijetskoga,odnese,
do Sidretul-Munteha ga donese.

Što god viđe na nebesim robova,
dragome se Bogu svako priklanja:

neko uči,neko sedzdu činjaše,
neko kijam,neko Boga moljaše.

Muhammedu hošgeldiju davaju,
sa tazimom prema njemu gledaju.

Rekoše mu:"Ja Muhammed,merhaba!
Najviša je tebi milost kod Boga!

Ovaj Miradz i polazak sretan ti!
Za ve rutbe nije niko osim ti.

Ti ćeš noćas Boga dragog vidjeti,
ti ćeš noćas sa Allahom zboriti.

Ko ti nama niko dosad ne dođe,
Božju milost ko ti niko ne nađe."

Odatle je Devletlija otišo,
gdje je emar bio Božji,on došo.

Od Allaha Muhammedu dođe glas.
Haša,nije zbor u Njega ko u nas.

"Milosniče,milujem te dobro Ja:
radi tebe stvorio sam svakog Ja.

Milosniče,vazda Mene traži ti,
s draga srca ibadet Mi čini ti.

I dan i noć što si vazda žudio:
da Me vidiš,što s od Mene tražio,

da ti dadem što god ima murada-
sve za jedan po hiljadu dobara"!

Muhammed se dragom Bogu pokloni
pa za umet i hal njihov se moli:

"Mili Bože,meni ummet oprosti,
jerbo u njih grjeha ima podosti.

Đunah rade,Tebi asi bivaju,
ja se bojim da u vatru ne panu"!

Od Allaha Muhammedu dođe glas:
"Poklon činim tebi ummet Ja noćas.

Ja na tebe imam milost veliku,
a ti mene moliš za zemlje šaku.

Sve sam Ja to porad tebe stvorio,
najboljega tebe Sebi vidio.

Kazivo sam,Muhammede,Ja tebi:
nagledat se Mene nećeš moći ti.

Mome zatu ogledalo tvoj je zat,
ti si sa Mnom,milosniče,opisat!

Na put pravi zovi Moje robove!
Kad Me vide,pa i njima dobro je."

Pejgamber se po emeru povrati,
pa se kući Ummihane navrati.

Što se sprva dogodilo do kraja:
ashabima kazao je veselja.

Ashabi mu čestitaju polazak:
"Blago nama za ovi tvoj dolazak"!

Rekoše mu:"Sretni tadz si natako,
od tebe je nama dobro svakako.

Mi smo ummet,pejgamberluk na tebe,
naše srce veselo je od tebe"!

Blago nama kad smo njemu mi ummet.
duši će nam plaća biti hizmet.

-----------------------------------------------------

Dragi Bože,milosti Ti njegove,
od svakoga milosnika najbolje,

i ko Tebe vazda plačem spominje,
i ko Tebe sadikane robuje.

Molimo Te njihovijem hurmetom,
svakog Tvoga milosnika šerefom.

Milosti Ti Muhammeda Tvojega,
nas garibe ne udalji od njega!

Ti si kadar oprosti nam grehote,
a pokrij nam,dragi Bože,sramote!

S robovima dobrima nas udruži,
a za grjehe Ti nas,Bože,ne ruži!

Tvojim Tebe milosnikom molimo,
vazda rahmet mi od Tebe tražimo!

Dragi Bože,nemoj da smo dallin!-
na vu dovu vi recite:"Amin"!

Mi smo ummet milosnika Božijega,
da je Božji rahmet na nas svakoga!

Od muslima Allah razi neka je!
Muslimanu Božje dobro svako je.

Koji traži da ga vatra ne gori,
Neka srcem salavate govori.!







   © šeher - tuzi 2006 | Hosted by: AmaxHost.com | design & programing by: amaxstudio